Vreme je...

Moj prvi blog...nadam se da ce mi doneti olaksanje...bar prividno...bar do sutra... Los mi je dan,kao i mnogi prosli...i naredni,verovatno... Dozvolila sam sebi da razmisljam o nekome ko nije moj..Ne u potpunosti..samo jedna njegova polovina je moja..Nalazim se u trouglu...I tu sam ja "ona druga"...Jako je tesko biti u tom polozaju..Samo onaj ko je to prosao moze da zna kako mi je...Satima sedim i pitam se sta on radi,da li je sa njom,da li joj govori nezne reci,mozda vode ljubav?....Sedim i cekam....Da se smiluje da se javi i kaze mi da me zeli?!! Mislim da je vreme da stavim tacku na to! Potisnucu ljubav,osecanja,glumicu ravnodusnost i ozbiljnost,iako ga zelim vise od svega...Vreme je da opet pocnem da zivim,nezavisno od njega,bez zurenja u mobilni telefon,bez cekanja na njegov poziv...... Vreme je za smeh...Dosta je bilo suza!!Ovo nije ljubav,ovo je strast,zar ne?!E,pa,vreme je za LJUBAV!!!!!!!